Uvođenje statusa prozjumera značajno je podstaklo interesovanje građana i industrije za korišćenje solarne energije, uprkos stalnom otporu elektrodistribucije, izazvanom nerešenim pitanjem balansne odgovornosti.
Izmenama Zakona o energetici, usvojenim u decembru 2024. godine, uveden je novi model – Aktivni kupac, kao naslednik prozjumera. Zakon definiše aktivnog kupca kao krajnjeg kupca ili grupu krajnjih kupaca koji zajednički deluju, koriste ili skladište električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata, ili je samostalno prodaju, odnosno učestvuju u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti – pri čemu te aktivnosti nisu njihova osnovna komercijalna ili profesionalna delatnost. Koncept je uveden radi usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Direktivom EU 2019/944 o unutrašnjem tržištu električne energije, u okviru obaveza koje Srbija ima kao članica Energetske zajednice.
Izmenama Zakona o energetici, usvojenim u decembru 2024. godine, uveden je novi model – Aktivni kupac, kao naslednik prozjumera. Zakon definiše aktivnog kupca kao krajnjeg kupca ili grupu krajnjih kupaca koji zajednički deluju, koriste ili skladište električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata, ili je samostalno prodaju, odnosno učestvuju u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti – pri čemu te aktivnosti nisu njihova osnovna komercijalna ili profesionalna delatnost. Koncept je uveden radi usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Direktivom EU 2019/944 o unutrašnjem tržištu električne energije, u okviru obaveza koje Srbija ima kao članica Energetske zajednice.
Šta menja u odnosu na prozjumera
Za razliku od dosadašnjeg modela prozjumera, koji se zasnivao na „prebijanju" preuzete i predate energije (neto-merenje/neto-obračun), novi model omogućava direktnu prodaju viškova proizvedene električne energije na tržištu. Ovo je dvostruko povoljnije za korisnike – nema ograničenja u pogledu snage elektrane kakvo postoji za kupce-proizvođače (ograničeni na 150 kW za pravna lica koja nisu domaćinstva), a energija se naplaćuje odmah po isporuci.
Prema tumačenju Elektroprivrede Srbije, aktivni kupac ima objekte za proizvodnju ili skladištenje električne energije i, za razliku od prozjumera, može da nastupa na tržištu i prodaje energiju na tržištu fleksibilnih usluga – uz uslov da ima uređenu balansnu odgovornost, odnosno obezbeđen način na koji će njegova energija biti nadoknađena u sistemu ukoliko ne bude u mogućnosti da je isporuči. Ključne razlike između dva modela sumirane su u tabeli ispod.
| Kriterijum | Kupac-proizvođač (prozjumer) | Aktivni kupac |
|---|---|---|
| Obaveznost sopstvene proizvodnje | Mora imati proizvodnju iz OIE | Proizvodnja nije obavezna |
| Obračun viška energije | Neto-merenje / neto-obračun (virtuelno skladištenje do godinu dana) | Direktna prodaja na tržištu, bez "prebijanja" |
| Ograničenje snage | Do 10 kW (mala potrošnja) / do 160 kW (pravna lica) | Elektrana od minimum 150 kW instalisane snage, bez gornjeg limita |
| Balansna odgovornost | Prenosi se na snabdevača | Snosi je sam ili je prenosi ugovorom na balansno odgovornu stranu |
| Učešće na tržištu | Nije predviđeno | Direktno ili preko agregatora |
Prava aktivnog kupca
Zakon o energetici aktivnom kupcu garantuje niz prava: da učestvuje na tržištu električne energije direktno ili putem agregiranja, da prodaje sopstvenu proizvedenu energiju uključujući putem ugovora o otkupu električne energije (PPA), da koristi sopstvenu proizvodnju isključivo za svoje potrebe, da učestvuje u uslugama fleksibilnosti i šemama energetske efikasnosti, kao i da poveri trećoj strani izgradnju i upravljanje postrojenjem, bez obzira da li je ta treća strana vlasnik objekta. Aktivni kupci koji poseduju sisteme za skladištenje energije imaju pravo na priključenje na mrežu u razumnom roku i ne podležu dvostrukim naknadama za uskladištenu energiju koja ostaje u njihovim objektima.
Balansna odgovornost – i dalje glavna prepreka
Balansna odgovornost podrazumeva obavezu da učesnik na tržištu obezbedi ravnotežu između svoje proizvodnje i potrošnje u svakom obračunskom intervalu, kao i finansijsku odgovornost prema Elektromreži Srbije (EMS) za sva odstupanja od prijavljenog plana. Aktivni kupci ovu obavezu mogu rešiti na dva načina – da sami postanu balansno odgovorna strana zaključenjem ugovora sa EMS-om, što je složena i skupa procedura, ili da odgovornost prenesu na već postojeću balansno odgovornu stranu (npr. snabdevača ili agregatora). Upravo je nerešeno pitanje balansne odgovornosti, uz nedostatak podzakonskih akata, godinama usporavalo širu primenu ovog koncepta u praksi.
Devet meseci čekanja na podzakonski akt
Prošlo je već devet meseci od usvajanja izmena Zakona o energetici. Krajnje je vreme da se donese podzakonski akt koji će precizno definisati uslove i pravila za punu primenu statusa Aktivnog kupca. Prvi značajan korak u tom pravcu napravljen je u maju 2026. godine, kada je Vlada Srbije donela Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, kojom se detaljnije uređuje postupak priključenja proizvođača, sistema za skladištenje energije i aktivnih kupaca na elektroenergetski sistem.
Prema novim pravilima, krajnji kupac koji želi da postane aktivni kupac mora da ispuni nekoliko uslova: energija se mora predavati u mrežu na istom obračunskom mernom mestu sa kog se preuzima, instalisana snaga elektrane ili skladišta ne sme prelaziti odobrenu snagu za preuzimanje iz mreže. Uredba je regulisala i status grupe aktivnih kupaca – krajnjih kupaca u istoj zgradi sa više stambenih ili poslovnih jedinica koji dele elektranu ili skladište preko zajedničkih obračunskih mernih mesta, pri čemu se takva grupa prema energetskim subjektima tretira kao jedan subjekat. I pored ovog koraka, stručnjaci upozoravaju da nedostaju izmene još nekoliko akata – Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Pravila o radu tržišta električne energije, Pravila o radu prenosnog i distributivnog sistema, kao i Metodologije za pristup sistemu – da bi status aktivnog kupca u potpunosti zaživeo u praksi.
Prema podacima iz septembra 2025. godine, u Srbiji je bilo registrovano oko 5.320 domaćinstava i preduzetnika u statusu kupca-proizvođača, dok status aktivnog kupca u tom trenutku još nije imao nijednog registrovanog korisnika, a tek su se pojedine kompanije raspitivale o mogućnostima.
Modeli aktivnog kupca u regionu
Stručnjaci ističu da postoji čitav niz mogućih poslovnih modela aktivnog kupca – od subvencionisanih modela (neto-merenje, fid-in tarife) i nesubvencionisanih modela potrošnje, preko kolektivne potrošnje i energetskih zajednica, upravljanja potrošnjom preko agregatora, peer-to-peer trgovine energijom, modela „energija kao servis" (lizing), do hibridnih modela sa baterijama i električnim vozilima. Zemlje regiona već primenjuju različite varijante: Rumunija i Grčka prednjače zahvaljujući mogućnosti udruživanja u virtuelne elektrane, dok Hrvatska primenjuje neto-obračun za privredu uz limit od 500 kW, a Slovenija je od 2023. prešla sa neto-merenja na neto-obračun uz ograničenje kapaciteta od jednog megavata za komercijalne kupce.
Šta ovo znači za investitore u solarne elektrane
Za privredu i investitore u komercijalne solarne elektrane, status aktivnog kupca otvara mogućnost gradnje sistema iznad dosadašnjeg limita od 150 kW, uz punu slobodu prodaje viška energije na tržištu ili putem ugovora o otkupu (PPA), umesto ograničavajućeg neto-obračuna. Ovo posebno menja ekonomiku projekata sa baterijskim skladištima, jer omogućava kombinovanje sopstvene potrošnje, tržišne prodaje viškova i buduće arbitraže na berzi. Do pune primene modela u praksi ipak je neophodno da se donesu preostali podzakonski akti i da operatori sistema (EMS i Elektrodistribucija Srbije) razviju evidencije i procedure za registraciju aktivnih kupaca.
Za sve koji planiraju investiciju u solarnu elektranu iznad 150 kW ili žele da istraže mogućnosti hibridnih sistema sa baterijskim skladištem, NESTIQ DESIGN tim prati razvoj regulative iz dana u dan i stoji na raspolaganju za konsultacije o tehničkim i ekonomskim aspektima novog modela.
